Šta je sveštenik čuo u školjci?
More nije, pre eho
Molitve koju drobe zubi,
Gospodine Prevel.

Vi ste moj prijatelj,
Gospodine Prevel
I morate mi naći drogu,
Gospodine Prevel,
Ne pevajte mi laude
Na laudanumu
Ne koketirajte na kokainu
Ne terajte mak na konac
Na derivatima maka,
Neću poze, proze,
Bedne prozake,
Parabole paregorika
(Znao sam nekog Slovena,
Zvao se Paregorić,
Onaj koji novac spaljuje
Tako se zvao na njegovom jeziku
A ja spaljujem sebe
I svoj novac,
Izgaram na i izgaram sa
Drogama,
Gospodine Prevel)
Ne, gospodine,
Ja imam snagu kuge
I gipkost histriona,
Ne može me obuzdati
Niko
Pa ni izvrnuta košulja,
platiću vam sve,
Gospodine Prevel,
Bez brige i u vaše zdravlje,
Gospodine Prevel,
Možda sam švorc
Zbog pasije i pokore
Ali meni je moj
Prosjački štap
Poklonio
Sveti Patrik lično
(Jedan od retkih svetaca
Sa mudima, gospodine,
Sam je pokrstio Eire
Bez mača i zlata
a sedam godina
Im je robovao
Moj gospodine)
One noći kad je
Mesečina Alstera
Prvi put pomilovala
Moju desnu obrvu,
Gospodine Prevel,
Sve je to deo
Velikog monstruoznog plana:
Otrov malodušnosti pakuju
U Gitanes cigarete, šunku iz Overnje
I bretonski puter,
U sveti pokrov klošara – Paris Match,
Pokušavali su
S reizdanjima Nervalovih stihova,
Ali, ne da se stara magija,
Da, da, gospodine Prevel,
I ja sam utamničen,
Isusovci me paze
Kao pokrštene Marane
Ali ja sam dete Helade,
Ne mogu oni u kolevku
Onog koji je kolevku tesao,
Da išta vrede
Smrdljiva njihova srca
Ponudio bih njih actečkim bogovima
Evo, u ovim pegavim rukama,
koje kosti probijaju,
kao potporne šipke
ciganski šator,
gospodine Prevel,
da, uradio bih to,
Tlecakoatl neka ščepa
Kandžama od mramora
Ta lažljiva kucala
I neka ih baci
U Popokatepetl,
Spržila se dabogda,
Čuvajte se,
Gospodine Prevel,
Nekim ljudima
Se ne dopada
Ono što pišete
Jer ih plaši kuga
I pokušaće
Da vas zaustave
Moj dragi prijatelju,
Stući kao ovna,
To oni žele,
I ne posvećujte
Svoje pesme
Supruzi,
Te su najlošije,
Kao razmena zaveta
Prilikom sklapanja
Građanskog braka,
Gospodine Prevel,
Posvetite ih,
Ako baš morate
Da se jebete, gospodine,
Svojoj ljubavnici
Jer je ona iskrenost,
Impuls koji vas ruži i ruši,
Sisa vaš logos,
Pravi od vas kalderu
Mrtvog vulkana,
I nikad prijateljima
Ne posvećujte,
Pogotovo ne meni,
Zvučaće pederski,
Mon ami,
Nemojte, ako već
Pisati i tucati morate
Poklanjati pažnju i nektar
Biću ravnih guzova
I velikih sisa
Što se odaziva na Gerta,
Vi ste Gal, gospodine Prevel,
Kelt s rimskim nosom,
Upotrebite pagansku maštu
Ako vam je već
Do leganja stalo,
Prebacite joj svoj šal,
Svoj epitrahilj,
Preko nagih leđa,
Dok je zaskačete u
Zimskoj garderobi,

To bi Arto uradio
Da je Arto onaj Arto
A ne samo zaraza
A zaraza je ono
Što jedino vredi




fvcf3ccdc